Čija je ono palata?

Frančesko Bartolomeo Rastreli je bio italijanski arhitekta. Projektovao je veliki broj palata, a na našem jeziku nisam naišla ni na jedan članak o njemu. Iskreno, da nisam pogledala rubriku ,,Na današnji dan“ teško da bih čula za njega. Umro je na današnji dan 29.4.1776, a rodio se 1700. godine.

Još  1716. godine se preselio u Sankt Petersburg sa svojim ocem. Njegov otac je bio Karlo Bartolomeo Rastreli. 1721. godine njegov otac je dobio angažman da projektuje palatu za Dimitrija Kantamira, bivšeg vladar Moldavije. Žene monarsi su ga volele pa je ostao na dvoru za vreme vladavine Ane i Elizabete.

Šta je sve projektovao? Oduševićete se.

Razvio je lako prepoznatljiv stil, kasni Barok.

Projektovao je sledeće objekte:

1. Katarininu palatu u rokoko stilu u Carskom selu
2. Dvorac Stroganov za baron Sergeja Stroganova
3. Zimsku palatu sa Etmitažom
4. Manastir Smolni u Sankt Petersburgu, gde je carica htela da živi do kraja života. Zvono na manastiru je trebalo da bude najviše u celoj Rusiji, ali ga je njena smrt omela da završi projekat.  Plato ispred manastira nosi njegovo ime od 1923. godine.
5. Katarina II ga je poslala da pravi carske palate u novom stilu, ne u baroku, u Kurlandiji, što je današnja zapadna Litvanija. One nose nazive Rundale i Jeglava palate. Prelepe, veličanstvene i bele. Rundale je bila oštećena u II svetskom ratu, ali je restaurirana u poslednjih 30 godina i to je koštalo oko 8 miliona evra.
6. Jeglava palata je takođe bila oštećena u II svetskom ratu i danas je restaurirana. Za vreme francuske revolucije je plemstvo moglo da prebegne tu. Ono što je zanimljivo je da je ona danas zgrada fakulteta, i to Tehnološkog. To je pametno korišćenje.
7. Peterhof palata iliti Ruski Versaj, kako je još nazivaju, je naručena od strane Petra Velikog. 

Peterhof se nalazi u predgrađu Sankt Peterburga i predstavlja kompleks palata i vrtova koji je počeo da se gradi po nalogu imperatora Petra Velikog. Peterhof ponekad zovu "ruskim Versajem", zbog njegove veličanstvenosti, ali i zbog slične udaljenosti od prestonice, takoreći zbog sličnog položaja.

Dominantno prirodno svojstvo Peterhofa je šesnaest metara visoka hrid koja leži na stotinak metara od obale Baltičkog mora, odnosno Finskog zaliva. Donji vrt koji se prostire na jednom kvadratnom kilometru sadrži bolji deo zemljišta i nalazi se između hridi i obale, od istoka ka zapadu duž nekih dve stotine metara. Veći deo peterhofskih fontana je tu smešten, kao i nekoliko manjih palata i paviljona. Istočno od Donjeg vrta se nalazi park Aleksandrija sa gotskom Kapelom iz XIX stoleća.

Velika kaskada je sa Velikim dvorcem središte celog kompleksa, a odmah ispod nje se nalazi fontana "Samson" i početak Morskog kanala, verovatno najvećeg vodovodnog poduhvata čitavog baroknog perioda evropske istorije. Morski kanal preseca Donji vrt i vodi ka - moru.

Pred sam kraj života je odabran za člana Carske akademije umetnosti.

Stambeni objekti  u posedu ovih bogataša ostaju da traju, ali treba zapamtiti ime arhitekte jer su građevine veličanstvene i dan danas. Možda će nekad neke nekretnine sa Vračara ili Novog Beograda biti predmet divljenja. Ostaje nam da vidimo.