Prevodi i prevodioci

 

1. Da li ste čuli za ,,Pandorinu teglu”?

Naravno da niste. Zato što je pre 500 godina prevodilac pogrešno preveo teglu kao kutiju. Lepše svakako zvuči kutija, zar ne? Imamo iste situacije sa prevodima nekih naslova filmova i serija. Npr. ,,Umri muški” je ,,Die hard” ili ,,Sam u kući” je preveden ,,Mama, propustio sam avion” na nekim jezicima. Prevođenje može biti zabavno, ali prevodi mogu biti smešni i u neskladu sa jezikom.

2. Da li ste znali da učenje drugog jezika može da vas učini pametnijim?

Mislite da to nije tako? Varate se. Ako učite više jezika mozak pamti više reči, lakše komunicirate, razvijate pamćenje. Kao i da čitanjem, što više čitate, to ste elokventniji. Ovako znate i poreklo reči, a razvijate i toleranciju i ljubav prema nekom narodu. Uz učenje jezika je moja preporuka da učite obavezno o kulturi naroda. Možete kuvati jela te zemlje, čitati o njenoj istoriji, slušati muziku ili gledati filmove ili serije. I sami znate da kod nas mnogo njih razume španski zbog meksičkih tj. ‘španskih’ serija. I tako se uči jezik. 

3. Ko vam treba, prevodilac ili sudski tumač?

Prevođenje iliti "translation" je nastalo od latinske reči "translatio", što znači premestiti sa jednog mesta na drugo, ali i kod nas je isto, prevesti sa jednog mesta na drugo. Prevodioci treba da od naprave ‘most razumevanja’ od jedne osobe do druge. To nije uvek tako lako. Naročito danas kada postoji toliko jezika, toliko mešanja jezika i stranih reči u nekom jeziku. U čemu još može biti problem?

Prevođenje je bitno za komunikaciju jer ako dve strane nisu u dobrim odnosima od prevodioca zavisi kako će se šta razumeti. Nekad nije samo stvar u školovanosti, već u iskustvu. Bitnije je znati fraze nego gramatiku, jer je važno preneti pravilno ono što je govornik hteo da kaže. Danas imamo i još jedan problem u prevođenju, naročito pismenom. U okviru južnoslovenskih jezika postoje jezici kao što su srpski i hrvatski. Neretko se dešava da neko treba da prevede dokument zvanično, iako se sve razume. U zemljama severne Evrope se može desiti da jedan simultani prevodilac prevodi za 2,3 jezika, iako nije izvorni govornik. Opet, dokumentaciju može prevesti samo sudski tumač i tu je razlika. Bez pečata ne može niko dalje od FTJP  (‘fali ti jedan papir’).

4. Šta sve prevodioci moraju da rade do konačnog prevoda?

Ono što nama izgleda lako, to nikako nije tako. Prevodilac mora da zna idealno neki jezik, ali ne može znati sve reči. Recimo da postoji događaj koji ima veze sa astrologijom i potreban je simultani prevodilac. On ima 4-5 dana možda da se obavesti o terminima koji će se pojaviti u govoru na seminaru. To nikako nije lak posao. No, on se može snaći i koristiti sinonime. Mora iščitati materijal i shvatiti suštinu. Ono što je bitno je da znate da on ne može raditi ceo dan, na pola sata, sat mora praviti pauzu obavezno. Možda je 6-8 sati neki maksimum. To već moramo pitati profesionalca, ali zamislite sebe da pričate toliko sati. Pauze su neophodne. 

Nadam se da ćete posle ovog teksta više ceniti prevode, prevođenja, jer to nije lako nikad i mnogo rada je potrebno da se bude dobar u tom poslu.