Obući kabanicu, tj. staviti negde mušemu ili foliju. Sve je slično, a sve različito. Sve štiti, samo su namene iste, ali različite su ciljne grupe.
Mušema
Sajt staznaci.com kaže da mušema znači voštano ili gumirano platno koje služi kao stoljnjak u kuhinji, kod izolacije vlage i dr. Potiče iz turskog jezika, a negde sam našla da potiče iz arapskog, ali nemam baš dobre izvore za to. Neverovatno je to da se kod nas gubi nekad iz upotrebe, ali nikad iz rečnika. Ona je rasteretila tekstilnu industriju. Nekad se koristi za sto, nekad da se prekrije nešto da ne bi pokislo, nekad bi njena najveća prednost bila u tome što je vodootporna. Svakako, da ne bi se koristila uvek koža ili tako neki prirodni materijal, napravljena je mušema. Danas se može napraviti ako se na neki način spoji laneno ulje i tkanina. Svakako, možete je kupiti u svakoj prodavnici širokog asortimana. Njena cena je jako povoljna, pa zato i ima dosta kupaca. Svako će se pre odlučiti za nju nego za stolnjak. Ovo se naročito odnosi na one koji imaju malu decu, jer tako mogu da održe čistijim sto, a deca mogu da jedu bez brige da će se nešto prosuti na sto. Mušema se može koristiti i za dvorište, za piknik u prirodi, jer je praktična. Tanja varijanta mušeme su dana i folije, koje se koriste za plastenike, za prekrivanje većih površina, kad se recimo kreči.
Šta je sa kabanicom? Čemu ona služi? Kakve veze ima sa mušemom?
Kad smo već kod mušema i folija, onda su tu i kabanice. One nas štite od kiše. Danas se vraćaju u modu, ima raznih. Od providnih, do onih sa rukavima, bez rukava, dugačkih, a postoje i samo kabanice za torbu, da ona ne pokisne. U narodnoj nošnji je ona dugački sukneni ogrtač, sa kapuljačom. Ogrne se samo na leđa. Razlika između kabanice i surdume je ta što kabanica nema rukava. Eto, sad znate razliku!
Svaka kabanica ili surduma ima kapu. Govorilo se da je crvene boje uvek, sa metalnim dugmadima. Ima sinonime, a to su kišni mantil ili pelerina.
Postoji i divan-kabanica, to je duga kabanica. Isto tako postoji ili je postojala dolama, a to je vrsta nošnje neki tip kabanice.
Modernu verziju je napravio Čarls Mekintoš , koji se smatra tvorcem prve odeće za kišu. On je 1823. godine u pogonu svoje fabrike proizveo prvu kišnu kabanicu. Između dve vrste pamučne tkanine stavio sloj gume. Mekintoševa kabanica bila je zaista vodootporna, ali je imala dve mane. Kada bi se slojevi pamuka natopili vodom, što je bilo neminovno pri izlasku na kišu, kabanica je postajala veoma teška i nije ugodno mirisala.
Tomas Henkok, partner u mančesterskoj fabrici "mekintoš" vodootporne odeće, patentirao je 1843. godine novi proces obrade gume. "Mekintoš" odeća za kišu postala je poznata i u Velikoj Britaniji i šire.
U drugoj polovini 19. veka u Engleskoj, Tomas Barberi je smislio odeću pre svega namenjenu farmerima koji su najviše bili izloženi hladnom i kišovitom vremenu. Ova odeća napravljena je od specijalne vrste pamuka, posebno obrađenog da ne propušta vlagu i kišu. Barberi je 1891. godine u Londonu otvorio prodavnicu, a kasnije je radnju otvorio i u Parizu. I danas su "barberi" kaputi veoma popularni ne samo u Engleskoj, nego i u mnogim drugim zemljama sveta.
Ovde nam fale kape, šeširi i kišobrani, ali o tome u nekom drugom tekstu. Svakako, ja se nadam da nam ove dve stvari neće biti potrebne do kraja leta.
Dodaj komentar